Sumnjam da je u toku organizovana zavera protiv mene da bi mi oteli imovinu koju sam nasledio od oca kao i ono sto mi po ugovoru pripada od majke.
Nemam mnogo dokaza, ali sam bio prinuđen da zovem policiju iz straha za svoj život. Majka je cesto ispoljavala jasnu neobuzdanu mrznju preme svom malom sinu. U stanu u Branka Krsmanovica koji je moj otac kupio od Miroslava Mladenovica (Miki) živele su dve sestre a jedna i dalje za koje sumnjam da imaju ili postoji namera da naprave drugi ugovor za stan jer moj nije overen u sudu. Radnik agencije koja je Mikija preporučila mi je indikativno rekao da “mogu tamo negde od nekoga da nastradam”. Ubrzo nakon toga sam se zaposlio u fabrici gde je moj šef Mihajlo Stojiiljkković jasno pokazivao nameru da me psihički onesposobi i izgledao je krajnje profesionalno u tome. Takođe sumnjam i na Miroslava Popovića. Iz nekih razloga moj zet Desimir je pomenute devojke preporučio za stan. Trebalo me je onesposobiti kako ne bih bio sposoban da se izborim za svoja imovinska prava. Moj otac je pre svoje smrti dok je bio sasvim kasvetan meni rekao “Ne znam kako ćete da podelite imovinu, ali ako ne bude sve u redu, sami ste krivi. Ja tu ne mogu ništa da preduzimam”. Jedan od komšija iz zgrade u Branka Krsmanovića me je pitao “Vi imate predugovor overen u sudu?”, što je ukazivalo da sam izigran jer ja posle neoverenog kvazi-ugovora nemam ništa. Suočen sam sa opasnošću od proglašavanja za paranoika, i svestan sam rizika. Mene je majka upoznala sa Marinom Cakić koja je navodno težak duševni bolesnik i bila je u toponici a sve je počelo sa paranojom. Zbog toga sam odlagao odluku da nešto odlučno preduzmem. Ali više nema odlaganja. Idem na sve ili ništa! Nakon toga sam dobio ozbiljnu sugestiju od svoj psihijatra Zorana Antića “Marko nađi dobrog advokata”, a pre toga mi je preporučio advokata iz Dušanovog Bazara. Povod su bile moje nedoumice oko zahteva sestre da se odreknem polovine stana nasleđenog od oca u njenu korist. Nikad nisam imao dijagnozu psihoze niti paranoje. Stanje u lokalu majke u Zoni I je takođe ozbiljno jer je majka par puta izjavila da se ne plaši zatvora jer je već u godinama. Ona može pre smrti svoju imovinu da proda i da tajno novac da nekome i da to ne može da se dokaže. A sasvim je moguće da to ne može da se dokaže pre njene smrti jer ja ne mogu da znam ako se to još nije desilo da se neće desiti. Sumnjam da su me neki ljudi potcenili , jer sam bio na tretmanu kod psihijatra Ljubiše Kostića, a kasnije Dragana Antića i Nenada Cvetkovića, tj. da su računali da neću uspeti da se oporavim, što su pospešivali mobingom koji sam trpeo od pomenutih iz fabrike, a i moj majka je svojim ponašanjem, ne samo za to vreme, već i tokom detinjstva, pokazivala nameru psihičkom uništenja svog sina. Ona je vikala na terasi da ja, dečak, hoću nju psihički da uništim, a važio sam za izuzetno dobro dete, što je jasno svaljivanje svoje namere svojoj žrtvi. Govorila mi je jetko i bezosećajno “Skote!”. Stalno je ispoljavala histerični strah da ću da napravim neku štetu, koji bi bio sračunat da se sugestivno zapravo izazovem da napravim štetu i to bi se često dešavalo, a nikad nije bilo ni malo prijatno. Vodila me je da se družim da decom koja su pokazivala beskrupulozno i agresivno ponašanje, a moj lični utisak je da je zapravo htela da dokaže da je za mene bolje da budem zla osoba kao i ona, jer da bi dokazala da je u pravu što misli da treba da bude zla, ona agresivno ponižava dobre osobe. Ja ne nameravam da isterujem da niko ode u zatvor, ali sam prinuđen iz razloga lične bezbednosti da preduzmem zakonske mere, uključujući i krivičnu prijavu protiv više osoba jer se nikako pojedinačno ne može objasniti ceo slučaj. Neka mi je Bog napomoć, jer mi je jedino vera u sebe i Boga i da je u ljudima ostalo makar još malo dobra i da ima makar malo pravde na ovom svetu ostala. Neka mi Bog oprosti ako gresim.
0x0E84608B.asc
Description: application/pgp-keys
